Razvoj interneta od 1958 godine do sada

top-modern-design-1024x683

Da li mislite da postoji jedna osoba na planeti koja nikad nije čula za internet i neke od njegovih mogućnosti? Jako teško.

 

Da bismo razumeli značaj interneta za moderan život ali i za biznis, što je tema ovog teksta, moramo prvo da se vratimo malo unazad i saznamo kako je internet uopšte nastao i u kojoj svrsi. Tek tada ćemo moći da shvatimo koliko se sam internet razvio, unapredio i proširio svoju ulogu.

Razvoj interneta

1958. Godine kao odgovor na lansiranje prvog satelita “Sputnjik”, osnovan je deo američkog ministarstva odbrane ARPA (Advanced Research Project Agency). Osnivanjem ARPA, SAD su želele da poboljšaju razvoj sopstvene vojne tehnologije. ARPA je nezavisna od ostalih vojnih istraživanja. ARPANET (Advanced Research Project Agency Network) je prva računarska mreža na svetu koja se bazirala na komutaciji paketa podataka. ARPANET je preteča interneta, razvijen je u periodu od 1977- 1979. Godine od strane agencije ARPA kao vojni projekat. Početna ideja je bila da se povežu američke vojne baze. Kasnije su shvaćene mogućnosti povezivanja i ovaj projekat prerasta u ekonomski isplativu investiciju i danas je nazivamo INTERNET.

 

Prva mreža je imala konfiguraciju od 4 računara i koristili su je neki američki univerziteti. Kasnije je priključivano sve više računara, tako da je sve više univerziteta i naučnih ustanova bilo povezano. Dolazi do razvoja novog mrežnog protokola NCP ( Network Control Protocol) koji je omogućavao lakše umrežavanje. Ovaj protokol omogućava razvoj raznih aplikacija , a juedna od njih kasnije stiče veliku popularnost a to je e-mail ili elektronska pošta. Krajem sedamdesetih godina shvataju da protokol NCP ima nedostatke i zamenjuju ga protokolom na kojem se zasniva današnji internet TCP/IP (Transmission Control Protocol/ Internet Protocol). Operativni sistem Unix prvi implementira TCP/IP protokol.

 

1983. Uspostavljen je sistem označavanja računara pomoću imena i simboličkih adresa koji olakšava memorisanje adresa računara i to je uslovilo uvođenje sistema DNS (Domain Name System) koji pretvara simboličke adrese u numeričke IP adrese.

 

1986. Godine dolazi do razvijanja NNTP (Network News Transfer Protocol) koji omogućava interaktivne diskusije i forume na mreži.

 

1989. Fizičar Berners Li, koji je bio angažovan u CERN-u, napisao je memorandum u kom predlaže hipertekst sistem zasnovan na Internetu.


1990. Berners Li je specificirao HTML i napisao pretraživač i serverski softver.


1991. Prvi javno dostupan dokument sa opisom HTML-a pod nazivom “HTML oznake”. Ovde je opisano 18 elemenata koji sadrži početni, relativno jednostavan dizajn HTML-a. 11 od ovih elemenata još uvek postoji u HTML jeziku.

 

cropped-image-of-man-typing-on-keyboard-while-work-V387LVV

ARPANET prestaje da postoji 1990. Godine. DOlazi do uvođenja novih usluga i servisa a jadna od njih je World Wide Web (WWW) koja ubrzo postaje servis broj 1 na Internetu.

 

Tada počinje pravi bum na Internetu. Priključuju se razne svetske organizacije, obrazovne ustanove iz raznih delova sveta. Brojne kompanije počinju da kreiraju svoje Web stranice, dolazi do otvaranja internet prodavnica koje svojim potrošačima omogućuju online kupovinu.

 

Nakon toga dolazi do nastanka novih usluga i tehnologija kao što su Internet pretraživači, Internet telefonija, e- trgovina, online bankarstvo, prenos slike, zvuka, mobilni telefoni imaju pristup internetu, stvaraju se društvene mreže, učenje na daljinu i mnoge druge.

 

Sada, kada smo spomenuli nastanak interneta, prelazimo na njegov značaj za sam biznis.

 

Kao što smo već spomenuli, devedesetih mnoge kompanije odlučuju da svoje poslovanje prošire i na internet kreirajući svoje Web stranice.

 

Pre svega bismo trebali objasniti razliku između Website-a i Webpage-a. Website je internet mesto a Webpage je internet stranica. Web sajt je skup povezanih Web stranica tipično serviranih sa jednog domena.

 

Domen je jedinstveno ime, tj. naziv Internet adrese.

 

Web stranica je dokument napisan u običnom tekstu sa instrukcijama formatiranja koda zvanog Hypertext Markup Language ili Extended HTML.

back view of man using laptop with html code on screen